Zapostavljanje ezoterizma u Masoneriji

Fabio Venzi, VM Regularne Velike Lože Italije, rođen 1961. godine u Rimu, sociolog, vrhunski intelektulac, poznavalac Masonerije, Religije i Simbolizma.

Draga Braćo, duše su izgubile svoja krila. Metafora izgubiti krila ima svoje poreklo u Platonovim delima sa ciljem da se ukaže na trenutak ili vreme kada duša gubi korak, kada slabi pokretačka sila koja je pokreće ka nebu, ka uzvišenom i božanskom, i kada jačaju sile koje je usmeravaju ka materijalnom, telesnom i inferiornom.

U Masoneriji se već puno godina razgovara o sekularizaciji, gubljenju veza sa svetim, nihilističkoj i relativističkoj viziji budućnosti, negiranju vrednosti i morala, što su sve karakteristike savremenog društva u kome je čovek svesno odlučio da izgubi krila.

U svetlu ovih postavki, očigledno je da se Masonerija suočava sa velikim opasnostima, i zato želim da vam ukažem na ključno pitanje koje će opredeliti našu budućnost, a to je zapostavljanje ili napuštanje ezoterizma, čemu smo svedoci. (napomena: ezoteričan znači unutrašnji ili tajni. Ezoterija predstavlja tajno učenje, nerazumljivo i zabranjeno za neposvećene, čiji je cilj da posvećene dovede do transcendentalnih, metafizičkih znanja. Samo oni koji su inicirani u tajno društvo ili tajne religijske doktrine i rituale mogu biti upućeni u misterije ezoteričnog učenja).

Masonerija je inicijacijsko društvo za koje je ezoterija od ključne važnosti, i to je ono što je razlikuje od drugih jednostavnih bratskih društava čiji se cilj svodi na uzajamnu solidarnost njihovih članova.
Oni koji misle da ulogu Masonerije treba svesti na uticajnu društvenu grupu koja će se baviti politikom ili ekonomijom prave ozbiljnu grešku, koja bi, ako bi takav način mišljenja u Masoneriji prevladao, predstavljao početak kraja Masonerije, zato što bi u tom slučaju ona izgubila svoju temelju karakteristiku, a to je ezoterizam.

U vremenu u kome je odsustvo etičkih vrednosti evidentno, veoma je važno osloniti se na masonski pojam moralnosti, koji svoje poreklo ima upravo u ezoteričnom i transcendentalnom, i koji može uticati na buđenje čovekove savesti kako bi mogao da oseti prisustvo svetog u svakodnevnom životu i kako bi u tim okvirima mogao da vodi sopstveni život.

Inicijacija je srce ezoterizma, koja počiva na nizu mističnih i ritualnih učenja i postupaka. Ona ima za cilj da usmeri iniciranog ka višem smislu i nivou života, stazom koja vodi kroz njegovu unutrašnjost. Zato želim da istaknem: ako želimo da Masonerija nastavi da živi – apsolutno je neophodan ozbiljan, svestan i brz povratak ezoteriji u našim Masonskim Hramovima.

Ezoterizam je inspiracija duše, a da bi se neko bavio ezoterijom neophodni su napor uma i prisustvo nečeg višeg i uzvišenijeg. Ako toga nema, sve što radimo u okviru naših masonskih rituala nema mnogo smisla, i tu nema ezoterije. Čak i savršeno naučeni i izvedeni ritual bez iskrene posvećenosti Braće, bez sinergije njihovog uma i duha, bez egregora, čini ritual samo naučenim štivom, nekom vrstom mantre, bez razumevanja njegovog značenja. Velika je razlika da li ćemo kao masoni samo formalno biti pripadnici ezoterijskog društva ili ćemo moći da se nazovemo ezoteristima, ljudima koji iskreno i posvećeno tragaju za dubljim smislom.
Dva ključna aspekta ezoterizma su gnosis – znanje, koje se sastoji u neprekidnom istraživanju i stalnim otkrićima, i hermeticizam, kao niz filozofsko-religioznih tumačenja zasnovanih na čitanju znakova i pisanju simbola.

Pitanje koje se postavlja glasi: Da bi čovek postao Slobodni zidar, da li je dovoljno da bude slobodan i moralan čovek? Da li je dovoljno da on veruje u ovu ideju i da mu se ona dopada? Ubeđen sam da nije dovoljno, već da je neophodno da čovek poseduje intuiciju, ambiciju da uči i spoznaje, posebnu naklonost ka duhovnosti, snažnu želju svog intelekta, senzibilnost, predispoziciju duše i ljubav ka znanju. Samo ljubav prema znanju može nas pokrenuti i voditi da istražujemo i razumemo značenja onoga što često ponavljamo bez suštinskog razumevanja.

Najpoznatija definicija Masonerije glasi da je to "poseban sistem moralnosti, uvijen u alegoriju i ilustrovan simbolima". Simboli, koji su toliko zastupljeni u Masoneriji, često su veoma skriveni i tajanstveni, zbog čega je ezoterijsko znanje nedostupno onima koji nisu inicirani. Simboli u Masoneriji predstavljaju tihi i tajnoviti način komunikacije među posvećenicima, i put da se to znanje komunicira, prenosi, deli, unapređuje i izgrađuje među Braćom. Zato je učenje o simbolima, njihovo postepeno upoznavanje i ezoterično tumačenje put za spoznaju i razumevanje Masonerije. Bez poznavanja simbola svaki ritual se svodi na manje ili više uspešnu vežbu iz memorije.

Francuski filozof i intelektualac Rene Guenon, veliki poznavalac simbolizma, koji je živeo krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka vizionarski je predskazao, kako je rekao, “Vladavinu kvantiteta” koji ima tendenciju da svaki fenomen podvrgne merenju. Vreme je potvrdilo njegova predviđanja, i upravo je zato neophodno nastaviti ezoterijski put Masonerije, poslednjeg bastiona protiv stavljanja ljudi u kalup i "masovne proizvodnje ljudi" koji će imati identične poglede i razmišljanja.

Današnji svet je svet bez tačaka oslonca, u kome se tradicija zapostavlja ili ismeva, a individualnost ljudi guši i poništava. U tom vakumu tradicionalnih vrednosti, jedini predstavnik tradicije, koji kao Prometej stoji na vetru je Slobodni zidar, čovek koji brani svoj prostor i svoje vreme, i pravo da upravlja sobom. Filozof Jose Ortega u svom delu "Revolt masa" kaže da se svaka civilizacija suočava sa temeljnom i velikom nesigurnošću i opasnošću, zbog koje su joj potrebni posvećenost i vođstvo, kako ne bi zapala u novi vid varvarizma. Takav napor mogu učiniti samo ljudi koji imaju čvrste vrednosti i koji su spremni da žive u skladu sa dužnostima i obavezama koje su preuzeli.To su ljudi koji su u svim epohama predstavljali duhovnu aristokratiju društava kojima su pripadali. To je uloga koja je u prošlim vremenima, kao i danas, namenjena Slobodnim zidarima.