Mocart i masonska muzika

Sedamnesti i osamnaesti vek je bio vek velikih stvaralaštva u različitim oblastima umetnosti. Počeo je karakterističnom Holandskom školom slikarstva koju su predvodili Rembrant i Vermer. U isto vreme stvaraju francuski umetnici Pusin i Lebrun, arhitekta Kristofer Vren, pisci Molijer, Rasin, Milton, Šekspir i Bekon. Tada su se pojavili i znameniti kompozitori Koreli, Vivaldi, Skarlati, Pahibel, Albinoni, Hendel, pesnici Gete i Barns, filozofi Kant, Volter, Ruso i Didro. Ta sjajna era završava se muzičarima kao što su Glik, Hajdn, Mocart, Bokerini, Betoven i Šubert.

I danas slušamo u to vreme komponovane sonate, ronda, svite, fuge, koncerte, opere i umetničke improvizacije koje su varirale izmedju solo instrumenata. Bio je to period enormnog umetničkog nadahnuća sa varijacijama kompozicija i virtuoznog izvodjenja.

Doprinos razvoju Masonske filozofije i Rituala u tom dobu dali su mnogi muzičari stvarajući kompozicije za Bratstvo. Jedan od najistaknutijih umetnika bio je Volfgang Amadeus Mocart. Za sedam godina Masonskog života ( od 1784. do svoje smrti 1791.), brat Mocart je darovao Masoneriji muzički poklon izuzetan po virtuoznosti i kreativnosti.

Ko je bio Volfgang Amadeus Mocart? Sin Leopolda Mocarta jednog od najpoznatijih evropskih učitelja muzike. Rodio se 27. januara 1756. godine u Salcburgu, tada glavnom gradu male nezavisne nadbiskupije u Svetom Rimskom Carstvu. Otac ga je od ranih dana, već u četvrtoj godini života, naučio da svira klavir i violinu. U petoj godini Mocart je već stvarao sopstvene kompozicije i otpočeo sa javnim nastupima. Putovao je širom Evrope i nastupao po dvorovima i koncertnim salama. Ceo Mocartov period detinjstva je protekao u putovanjima. U Beč stiže već ovenčan svetskom slavom gde stvara najznačajnija dela.

4. avgusta 1782. godine uprkos protivljenju oca Leopolda ženi se Konstancom sa kojom je imao šestoro dece od kojih je samo dvoje preživelo, sinovi Karl i Franc koji nisu imali svoje potomke. Tako se nažalost ugasila loza Mocartovih.

U pet minuta do jedan sat posle ponoći pod veoma mističnim okolnostima 5. decembra 1791. umro je Volfgang Amadeus Mocart. Masoni su održali pomen u Loži „Sorrows“. Posmrtni govor održao je brat Ignac Alberti član Mocartove Lože koji je inače prvi objavio libreto „Čarobne frule“. Mocart je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Bečkom predgradju Sent Marks na lokalnom groblju bez krsta, spomenika i znaka grobnog mesta. Veliki stvaralac i humanista doživeo je tragičnu sudbinu razoren ljubomorom okoline i najbližih saradnika.

Vratimo se sada Mocartu i njegovom doprinosu Slobodnom Zidarstvu. Masonski Ritual ima dosta detalja sa muzikom. Proces odlaska sa jednog na drugo mesto u Loži uglavnom je propraćen muzikom. Muzika se koristi često kao pratnja pri svečanom ulasku i izlasku iz Lože. U Engleskoj je uobičajeno da se koristi „Oda Zatvaranja“ Lože na kraju Rada. Tako su nastale serije kompozicija za Bratstvo koje su i danas svojom univerzalnošću sastavni deo Masonskih Rituala i Ceremonija. Duh prosvećenja zasijao je kroz Mocartovu muziku.

Mocartova muzika svrstana je u tri kategorije:

• muzika pisana specijalno za Lože
• muzika koja je trebalo da kod publike podstakne razvoj Masonske ideje i treća grupa
• muzika stvorena u druge svrhe koja je kasnije adaptirana da se koristi u Ložama, bilo od njega samog ili od drugih.

Lože su često priređivale dobrotvorne koncerte i Mocart je namenski pisao muziku koja se izvodila baš na tim koncertima.

Plava Loža Masonerije podeljena je u TRI nivoa, na nivo Učenika, nivo Pomoćnika i nivo Majstora. Nivo Pomoćnika je veoma značajan u priči o Mocartovoj Masonskoj muzici, zato što je u tom periodu on stvorio možda svoja najlepša Masonska dela „Gezelenrajze“ za inicijalizaciju njegovog oca Leopolda Mocarta, 16. aprila 1785.godine.

Za razumevanje ovog opusa neophodno je malo znati i o Masonskoj istoriji Stepenovanja Mocartovih, oca i sina, Leopolda i Volfganga. Tajna Masonerije je tajna iskustva istinske ljubavi za čovečanstvo gde pozitivnost nadvišuje čoveka i njegov život, i slavi Boga. To je ostavrenje kako se iz mraka i materijalnog sveta stremi ka svetlosti i duhovnim vrednostima. To je put i tajna koju je Volfgang posvetio svom ocu slaveći ga kroz muziku.

Volfgang Amadeus Mocart je u Masoneriju bio iniciran od Barona Ota Frehera fon Gemingema koga je upoznao u Majnhajmu. Njegovo ime je bilo objavljeno u ložama 5.decembra 1784.godine a primljen je u Učenički Stepen 14.decembra te godine. 7. januara 1785. je uzdignut na Pomoćnički nivo u Loži „Istinska Harmonija“ na zahtev njegove matične Lože – Dobročinstvo. U aprilu iste godine 1785. proizveden je u Majstora. Medjutim još u 11 godini Mocart je komponovao Masonsku poemu „An die Freude“ i poklonio dr. Jozefu Volfu koji ga je lečio od malih boginja. U 16-oj Mocart komponuje ariju na reči ritualne himne „O heliges Band“ a u 17-oj odabran je od Geblera da komponuje muziku za Masonsku dramu „Tamos“,koju je obnovio 1779.godine. Najznačajnije delo Mocartove Masonske muzike je „Čarobna Frula“ koja je imala premijeru 30. septembra 1791.godine. Vreme nastanka ove opere se poklapa sa periodom kada pokret humanizma i prosvetiteljstva odnosi definitivnu pobedu nad tamom srednjeg veka. Najistaknutiji nosioci ovih ideja i svih naprednih shvatanja su upravo Braća Slobodni Zidari a sama opera slovi za izuzetno humanističko delo. U to vreme ulicama Pariza odjekuju reči :“Sloboda, Jednakost, Bratastvo“! Ove reči kao neizostavni deo Masonskog Rituala šalju jasnu poruku svima onima kojima su ideje Slobodnog Zidarstva bliske. Tvorci ovog dela su inspiraciju za svoje likove i radnju crpeli iz stvarnog života prateći sudbinu Masonskog Bratstva na austrijskom tlu za vreme vladavine Carice Marije Terezije.

 Leopold Mocart je bio predložen u sinovljevoj loži 28.marta 1785.godine kao kandidat. Pošto je Leopold razmišljao da napusti Beč njegova incijalizacija je obavljena mnogo brže nego što je to običaj i on je 6. aprila bio primljen na Učenički nivo. Već 16.aprila na predlog Volfganga proizveden je u Pomoćnika, 22. aprila Leopold je dobio Stepen Majstora. Dva dana kasnije obojica su bila pozvana kod Velikog Majstora Ignaca Borna. Volfgang je za tu priliku komponovao novu kantatu K.471. Dan nakon izvodjenja Leopold je otišao u Salcburg. Sin ga više nikada nije video.

Mocartova muzika je bogata varijacijama pa je zato često korišćena u Ložama prilikom Stepenovanja. Masonska Ritualna muzika, muzika pisana i adaptirana za uživanje u Masonskim Obredima i muzika na Masonske teme nije bila samo namenjena Ložama. Priređivani su i dobrotvorni koncerti za širu publiku izvan Masonskog sveta u kojima je sa velikom strašću i zadovoljstvom često učestvovao i sam Mocart. Mnoge od kompozicija Mocart je napisao mnogo pre nego što je pristupio Slobodnom Zidarstvu, ali ona tvrdnja sa početka : ...“da je Mocart svoja najznačajnija i najlepša dela stvorio baš u vreme kada je postao Slobodni Zidar...“ i dalje stoji.

Danas, 250 godina od njegovog rodjenja, ceo svet ga slavi kao najvećeg muzičara i kompozitora a Masoni čuvaju večitu tajnu njegovog doprinosa Bratstvu. Ponovimo još jednom da je „Čarobna frula“ njegovo najznačajnije delo kao i „Masonska pogrebna muzika“ koju je Mocart napisao u znak sećanja na preminulog Brata Masona, vojvodu Georga Agusta od Meklenburga- Strelica u novembru 1785.godine.

„Rekvijem“ pisan na samrtnoj postelji Mocart je ostavio Braći da ga sama dovrše... Nadam se, draga moja Braćo, da će note ljubavi naše „Harmonije“ uspeti dostojno da upotpune makar i jedan akord našeg velikog pretka!