Uglomer i šestar

Simboli imaju izuzetan značaj u Slobodnom zidarstvu, što potvrđuje jedna sjajna definicija koja kaže da je Slobodno zidarstvo nauka o moralu, pod velom alegorije i ilustrovana simbolima. Kada je o simbolima reč, i ako nam se ova definicija sviđa, možemo i samu alegoriju nazvati verbalnim simbolizmom. Ona je simbol jedne ideje ili grupe ideja koja nije predstavljena u mislima kao objektivna i vidljiva forma, već je obučena u jezik i izložena u narativnoj formi. Sa ovakvim shvatanjem alegorije možemo pristupiti i izmeni definicije od koje smo počeli i izreći je na sledeći način:”Slobodno zidarstvo je nauka o moralu, razvijena i odevena u drevni metod simbolizma”.

Jedna od najjasnijih i sažetijih definicija simbola je da je simbol “večiti, vidljivi znak, sa kojim su povezana duhovna osećanja, emocije ili ideje”. Simboli su početak svakog učenja, kako na individualnom nivou, tako i na onom opštem - civilizacijskom. Kao što nerazvijenom detinjem umu avion postaje simbol za slovo A,  tako su i u početnim fazama ljudske civilizacije svi predlozi i sve ponude: teološke, političke ili naučne bile izražene u formi simbola.Tako su i prve religije bile simboličke. Veliki istoričar filozofije Grote je primetio:”U vreme dok je jezik bio u nedozreloj formi, vidljivi simboli su bili najživotnije sredstvo delovanja u glavama primalaca poruke”. Simboli su, dakle, postali jako važni i široko rasprostranjeni jer su se lako prepoznavali i razumeli. U Jevanđelju po Filipu (ranohrišćanski tekst nađen u Nag Hamadiju, u Egiptu) zabeležene su sledeće reči Isusa Hrista: “Istina nije došla na svet gola, već u modelima i slikama. Niko je ni na jedan drugi način neće primiti”.

Masonerija je, kao veoma staro bratstvo, tokom stoleća stvorila i razvila svoju sopstvenu “vizuelnu scenografiju”, ali valja napomenuti da kada se radi o simbolima, nijedan pojedinac ne može govoriti u ime Slobodnog zidarstva, već samo može izražavati svoje lične stavove koji mogu, ali i ne moraju biti u saglasnosti sa stavovima druge braće. Na isti način, Slobodno zidarstvo ne nameće značenje svojih simbola, iako za većinu njih postoji jasan konsenzus o tome šta predstavlja njihovo temeljno simboličko značenje. Vremenom se, međutim, i unutar Slobodnog zidarstva stvorila zanimljiva i kontradiktorna situacija - da simboli nastavljaju da se upotrebljavaju ali da se njihovo značenje i smisao sve manje razumeju. Simboli koji se najčešće povezuju sa Slobodnim zidarstvom su Uglomer i Šestar, koji zajedno sa Knjigom Svetog zakona čine Tri Velika Svetla Slobodnog zidarstva.

Za masone su ovi simboli od izuzetnog značaja. Oni proizlaze iz radnog alata koji je vekovima, čak i milenijumima, korišćen od strane operativnih zidara, a čiju simboliku je kasnije prihvatilo i razvijalo spekulativno Slobodno zidarstvo. Simbolika ovih alata je jako duboka i daleka, i potiče iz davnih vremena, mnogo pre pojave Slobodnog zidarstva. Mencije, sledbenik Konfučija, u šestoj knjizi svoje filozofije piše:”Majstor graditelj se, učeći šegrte, koristi šestarom i uglomerom. I vi, koji učestvujete u težnji za mudrošću, morate takođe koristiti šestar i uglomer”.  U mnogim srednjevekovnim katedralama slikari su oslikali Hrista sa viskom, šestarom i uglomerom u ruci. Tako u katedrali Santa Kroće u Firenci, iznad glavnog portala, naslikan je Isus koji u ruci drži uglomer, koji je znak njegove božanske kreativne snage. Godine 1830, tokom rekonstrukcije jednog starog mosta u gradu Limerik u Irskoj, zidari su ispod kamena temeljca otkrili stari bakarni uglomer, datiran na 1517. godinu, na kome je ugraviran natpis:”Stremiću životu u ljubavi i brizi, prema visku i uglomeru”. Izraz “živeti prema uglomeru” prepoznaje se širom sveta među masonima, kao metafora za ispravan život i moralno vladanje. Masonski ritual nas uči da “naše postupke gradimo pod pravim uglom pomoću uglomera vrline”.

Uglomer, budući da označava više dimenzija, horizontalnu i vertikalnu, simbolizuje prostor. Kako služi samo za crtanje četvorougaonih i pravougaonih likova, istovremeno simbolizuje i ispravnost i poštovanje zakona i pravila. Kao alat i instrument, primenjiv je za ravne površine i tako pogodan za Geometriju - premeravanje Zemlje. Kako se nekada smatralo da je Zemlja ravna ploča, uglomer je smatran najboljim alatom za njeno merenje.

U građevinarstvu, uglomer je korišćen za određivanje tačnosti pravog ugla. Zanimljivo je da u prirodi nigde ne postoji savršeni prav ugao. Njega može stvoriti samo čovek koji raspolaže znanjima i koji koristi prikladne alate. U Masoneriji, uglomer obešen o lentu starešine lože označava da njegove odluke moraju biti u skladu sa pravilima Reda, i da on može da deluje samo na ispravan način.

Šestar je alat neophodan za crtanje krugova i njegovih delova, i mnogi srednjevekovni rukopisi pokazuju majstora zidara sa šestarom i uglomerom u ruci. Šestar po svojim mogućnostima korespondira sa sferama i sfernim površinama pa se primenjuje u sfernoj trigonometriji, grani matematike koja se bavi nebom i orbitama nebeskih tela. Otuda i veza šestara i neba, šestara i čovekove više, duhovne sfere.

Važno je reći i to da u Masoneriji stepen otvorenosti šestara simboliše mogućnost i stepen spoznaje. Tako, ugao od 45 stepeni odgovara osmini, ugao od 60 stepeni šestini, a ugao od 90 stepeni četvrtini. Ograničavajući otvor šestara na najviše 90 stepeni masoni pokazuju granice koje čovek ne treba da prekorači. Istovremeno, ugao od 90 stepeni oponaša uglomer, simbol materije. Otvor šestara od 45 stepeni pokazuje da materija još nije savladana, a otvor od 90 stepeni predstavlja potpuno ostvarenje ravnoteže između dve snage, jer šestar postaje tačan uglomer.

Šestar je simbol duha, njegove vlasti i nadmoći nad materijom, a majstor mason je u ulozi posrednika između šestara i uglomera. U Masoneriji se kaže da šestar treba da upotrebimo da “opišemo kružnicu oko naših želja, i zadržimo strasti u dužnim granicama sa celim čovečanstvom”.

Šestar i uglomer posmatrani zajedno jesu u neodvojivoj simboličkoj vezi. Saglasno simbolizmu kruga koji čini šestar, odnosno četvorougla koji nastaje radom pomoću uglomera, šestar se dovodi u vezu sa određivanjem vremena, a uglomer sa određivanjem prostora. Pored odnosa duhovnog i materijalnog, uzdržanosti i moralne ispravnosti, vremena i prostora, kosmičkog i zemaljskog, odnos uglomera i šestara jeste i odnos muškog principa, koji simbolizuje šestar, i ženskog principa koji simbolizuje uglomer.

Međusobni položaj šestara i uglomera simbolišu i različita stanja u kojima se nalazi slobodni zidar naspram materijalnih i duhovnih snaga. Ako je uglomer položen na šestar, materija vlada duhom. Ako su šestar i uglomer ukršteni, te dve snage su uravnotežene, a ako je šestar položen na uglomer, to je znak duhovne nadmoći.

U masonskoj tradiciji se između šestara i uglomera veoma često nalazi slovo “G”, čija su tumačenja brojna i različita. U anglosaksonskoj Masoneriji je dominantno shvatanje da slovo “G” označava Boga – Velikog Arhitektu, u skladu sa početnim slovom reči God, ali ima i drugačijih semantičkih shvatanja, koja slovo “G” smatraju početnim slovom reči Goodness koja označava dobrotu, suštinsku odliku slobodnih zidara. Postoji još jedno zanimljivo jezičko tumačenje prema kome slovo “G” potiče od stare škotske reči Greegriment koja označava harmoniju ili slogu.

Drugo važno tumačenje govori o slovu “G” kao prvom slovu reči Geometrija, osnovi operativnog zanata koji je iznedrio modernu Masoneriju. Po trećim tumačenjima, slovo “G” je nastalo kao početno slovo grčke reči Gnosis koja označava znanje i saznanje, toliko važne u Slobodnom zidarstvu.

Svrha simbola nije da pomogne onima koji prolaze kroz ritual da komuniciraju sa nečim sa čime se drugačije ne bi moglo komunicirati. Njihova uloga je da nas nauče i podstaknu da opažamo na drugačijem nivou, da transcendiramo materijalnu ravan i svest, i koncentrišemo se na duhovno i nesvesno. Drugim rečima, samo ako smo sposobni da shvatimo dublja značenja naših misli i dela, možemo ih upotrebiti za naš duhovni rast.

Kecelja

Iako je spekulativno Slobodno zidarstvo staro više stotina godina, može se reći da je ono savremeni i sublimirani izraz desetina drevnih misterija, religija i filozofija. Neodvojivi i stalni pratilac tih hiljadugodišnjih duhovnih, filozofskih i religioznih traganja jeste bela kecelja. Poznato je da su belu kecelju opasivali inicirani u kult Mitre; nosili su je članovi Esenske zajednice; sa ponosom su je nosili visoki jevrejski i druidski sveštenici; belim keceljama su zaogrnute skulpture grčkih i egipatskih bogova; Rani hrišćani su je vezivali prilikom krštenja; Persijancima je predstavljala nacionalnu zastavu; nosili su je Maje, Asteci, Hopi, Zulu i Vikinzi. Danas je, kao i vekovima unazad, nose slobodni zidari.

U doba operativnog Slobodnog zidarstva, zidari su nosili duge kecelje od kože kao sredstvo zaštite tokom rada. Vremenom, one su postale njihov zaštitni i prepoznatljiv znak, doprinevši da zidari, zbog znanja i veština koja su posedovali dobiju poseban status u društvu, i da njihova profesija postane vredna, časna i poštovana. Kada su početkom XVII veka slobodnozidarske lože počele da primaju u svoje članstvo i ugledne članove društva koji nisu bili operativni zidari, označen je početak nastanka spekulativnog Slobodnog zidarstva. Vremenom, kako su lože postajale preovlađujuće spekulativne, operativni zidarski alati su dobili svoj simbolički smisao, a kecelja kao važna oznaka članova loža, dobila je novu simboličku ulogu.

Najraniji zvanični prikaz "prave" masonske kecelje potiče iz 1717. godine i nalazi se na graviranom portretu Entoni Sejera (Anthony Sayer), prvog Velikog Majstora moderne Masonerije. Druga sačuvana slika je naslovna strana Andersonove knjige Konstitucija iz 1723. godine gde je predstavljena grupa operativnih masona povezanih dugačkim, kožnim keceljama.

Anthony Sayer

I pored složenosti koju nosi njena izrada, kožna kecelja se dugo održala. Tek od 1811. godine počinju da se upotrebljavaju mekši materijali za izradu ovog najprepoznatljivijeg obeležja masona. Pretpostavlja se da su najranije kecelje bile jednostavne, glatke i bez ukrasa. Tek nekoliko dokumenata iz prve polovine XVIII veka potvrđuje da su neki masoni imali kecelje na kojima je bio našiven «vrh». On je postao uobičajen tek u zadnjim decenijama tog stoleća. Tada dolazi do stvaranja nove modne linije masonskih kecelja: one se ukrašavaju vezenim i slikanim detaljima, najčešće u kućnoj radinosti. Primerci kecelja iz tog perioda svedoče o velikoj ljubavi i pažnji koju su stari masoni posvećivali ovom delu opreme, ali i pravcu u umetnosti kome su težili. Prvobitno oslikavanje kecelje imalo je za cilj da istakne stepen i titulu nosioca, kasnije se pretvorilo u prestižno takmičenje za izbor najlepše kecelje, da bi vremenom poprimilo razumne oblike odražavanja simbolike i učenja slobodnih zidara.

U zavisnosti od obreda i rituala varira i boja pa čak i oblik kecelje. Učenička kecelja je najčešće bela, opšivena belim platnom, sa "vrhom" koji može biti podignut ili spušten. U obredima koji propisuju podignut "vrh" na učeničkoj kecelji, on predstavlja podvojenost materije od duha. Istu takvu kecelju nosi i pomoćnik, s tim što je "vrh" sada spušten i označava napredak u Kraljevskoj umetnosti, jer je slobodni zidar ostvario povezivanje materije i duha. Međutim, pomoćnička kecelja može biti opšivena i crvenim odnosno plavim platnom.

Kecelja G. Washingtona

Na majstorskom stepenu, kecelja od kože ili satena, opšivena je plavim trakama u onim obedijencijama koje manje ili više proizilaze iz Andersonizma (Obred Emulacije, Šreder, Američki obred, Francuski obred), odnosno crvenim u Drevnom i Prihvaćenom Škotskom Obredu. Kecelja majstora masona Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda oivičena je crvenom trakom. Crvena boja je boja vatre, života, entuzijazma i opasnosti. To je boja koja se širi u svim pravcima, izražavajući jedinstvo materije, inteligencije i emocija. Na majstorskoj kecelji često se nalazi izvezeno Svevideće oko, Grana bagrema, Plamena zvezda, Stubovi hrama i Uglomer i Šestar. U Francuskoj, majstorska kecelja nosi početna slova Svete majstorske reči: M i B.

Simbolika jagnjeće kože od koje se tradicionalno pravi kecelja je više nego jasna. Jagnje je, kao žrtva, prisutno u sve tri monoteističke religije. Još ranije, u okviru Dionizijevog kulta, jagnje se prinosilo kao žrtva bogovima, bilo u želji da se oni zadovolje, bilo kao iskupljenje grehova. Jagnje je simbol nevinosti i čistote. Zato su se kecelje pravile, i još uvek se prave od jagnjeće kože kako bi se istakao njihov simbolički značaj. Na beloj kecelji se lako vide i prepoznaju prljavština i nečistoća, čime se oni koji ih opasuju dodatno upozoravaju da će se njihovi nečasni ili nemoralni postupci lako videti i prepoznati.

Bela kecelja predstavlja najvišu instancu inicijacije i označava novi početak (Initium); ona potvrđuje odricanje svih prethodnih navika i shvatanja i predstavlja ulazak u jedan novi život veće samospoznaje, produbljenog razumevanja i pojačane vrline. Sama Masonerija pridaje veliki značaj kecelji kao simboličkoj odrednici Reda. U Ritualu prvog stepena, u momentu kada se novom bratu povezuje kecelja, starešina ga upozorava da je "nosi sa ponosom, jer je ona simbol Reda a nosili su je najugledniji slobodni zidari, kao i oni najskromniji". On kaže i da je "kecelja starija od zlatnog runa i od rimskog orla i da je za slobodne zidare vrednija od bilo kog znamenja pod Suncem".

Kecelja je prvi poklon koji Slobodno zidarstvo daruje kandidatu, koji se podučava da kecelju treba da čuva i nosi na ritualnim radovima tokom svog čitavog časnog masonskog života. Kecelja stalno podseća masone da se od njih traži da život vode na čist, ispravan i moralan način. Samo ako vode život na takav način, zaslužiće da budu pozvani, kada za to dođe vreme, u Nebesku ložu kojom predsedava Veliki Arhitekta Univerzuma.

Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred

Koreni Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda (rituala) zadiru daleko u prošlost, a učenja i simbolizam koje sadrži prethode hiljadama godina njegovom formalnom konstituisanju. On je zbir znakova, simbola i zapisa, pitanja i odgovora, traganja i iskustava mnogih posvećenika i mudraca, koji su isklesali sistem vrednosti za koji se može reći da je postao čvrst kao planine i trajan kao zvezde. Njegovi tragovi se nalaze na grobovima i hramovima Indije, na ruševinama Nubeje, u dolini Nila, u Haldeji, Asiriji, Persiji, Grčkoj, Rimu, čak i u drevnom i dalekom Meksiku.

Nastanak Obreda kakvog poznajemo danas, vodi nas u Francusku, i početak XVIII veka. Za vreme političkih previranja u Škotskoj tokom XVII i XVIII veka, pripadnici kraljevske kuće Stjuart i mnogi škotski masoni su napustili domovinu i izbegli u Francusku, koja je sa svojom snažnom i brojnom aristokratijom i bogatim društvenim životom bila veoma pogodno tle za širenje Masonerije. To je vreme kada se formiraju i razvijaju različiti rituali i stepeni, svaki od njih sa svojom pričom, simbolikom, ciljem i poukom.

1728. godine pojavljuje se Remzijev Obred (koji se takođe naziva i Obred Bujona), koji je dobio ime po škotskom vitezu Majkl Endrju Remziju (Michael Andrew Ramsey), čoveku velike širine i obrazovanja. Remzi je bio poznat po svojoj besedi u kojoj ukazuje na poreklo Masonerije od Viteza Templara. Velike zasluge za ovaj Obred ima i Čarls Redklif–Lord od Derventvotera (Charles Radcliffe-Earl of Derwentwater), koji je od 1736. do 1738. bio Veliki Majstor Velike Lože Francuske. Remzijev Obred je pored tri simbolička stepena (Učenik, Pomoćnik, Majstor) imao i tri dodatna stepena: 4° Majstor Škot (jedno od tumačenja je da je zahvaljujući ovom nazivu kasnije i čitav Red dobio predznak Škotski), 5° Iskušenik, 6° Vitez Templar. Ovaj Ritual je bio osnova na koju će se u narednim godinama nadograditi drugi viši stepeni. U Francuskoj toga vremena bujaju rituali i lože viših stepena, posebno u Bordou i Lionu, gde se po prvi put javlja stepen Kadoša (Kađoša) 1741. godine, jedan od ključnih stepena Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda.

Andrew Michael Ramsay

Godine 1758, nekoliko uglednih masona, nosilaca tzv. Škotskih visokih stepena, osniva Suvereni Savet Imperatora Istoka i Zapada–Preuzvišena Škotska Majka Loža. 1761. godine Savet usvaja stepen Kadoša, a 1768. godine stepen Najuzvišenijeg Princa Kraljevske Tajne. Savet je zaokružio Škotske visoke stepene i uključio ih u tzv. Ritual Savršenstva koji je imao 25 stepena, od kojih su se 22 nazivala višim stepenima, dok su prva tri stepena pripadala simboličkim ložama.

1761. godine Suvereni Savet Imperatora Istoka i Zapada izdao je Patent Izaslanika i Velikog Inspektora trgovcu iz Bordoa Etjenu Morenu (Etienne Morin) kojim mu se daju ovlašćenja da uspostavi Ritual Savršenstva u zapadnoj hemisferi (Americi i Antilima), kao i pravo da braći u Americi dodeli stepene Generalnog Inspektora i njegovih zamenika. Zahvaljujući njegovom vrednom radu ustanovljene su lože Savršenstva u Domikanskoj Republici, a zahvaljujući posvećenosti njegovog zamenika Henri Endrju Frenkena (Henry Andrew Francken), lože Savršenstva su formirane u gradovima u Americi: Albaniju, Nju Orleansu, Filadelfiji i Čarlstonu.

Etjen Moren je u periodu od 1761. do 1768. dopunio Ritual Savršenstva sa još osam novih stepena (neke je uzeo iz primitivnog Škotskog Rituala, a neke je sam stvorio), čime je nastao Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred od trideset tri stepena, koji se kao takav od 1786. godine širi po celom svetu.

Suvereni Savet Imperatora Istoka i Zapada postoji do 1782. godine posle čega mu se gubi svaki trag.

1. maja 1786. godine u Berlinu su donete Velike Konstitucije Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda. Velikim Konstitucijama se predviđa da Ritual sadrži trideset tri stepena, da nosi naziv Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred, i da njime upravlja Vrhovni Savet. Na taj način se prvi put formira Vrhovni Savet sastavljen od braće na 33°. Velike Konstitucije dodeljuju pravo nosiocima trideset trećeg stepena da formiraju druge Vrhovne Savete i uzdižu drugu braću na 33°. Velike Konstitucije je potpisao Kralj Pruske Fridrih Veliki, i to kao Suvereni Veliki Generalni Inspektor Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda. Pravila utvrđena Velikim Konstitucijama primenjuju se i danas.

Friedrich II Veliki

U periodu od 1796. do 1798. u Santo Domingu, u Antilima, Grof Aleksandar Fransoa Ogist de Gras-Markiz de Tili, (Conte Alexandre Francois Auguste de Grasse-Marquis de Tilly) formira Vrhovni Savet Francuske Zapadne Indije i Ostrva Vetrova.

Prvi Vrhovni Savet na tlu Amerike, sastavljen od devet članova, inaugurisan je u Čarlstonu (Južna Karolina, SAD) 31. maja 1801. godine, a jedan od njegovih osnivača je Markiz Gras-Tili, koji postaje Zamenik Grand Komandera. Moto ovog Vrhovnog Saveta je bio Red iz Haosa (Ordo ab Chao), koji se zadržao do danas. 22. decembra 1804. godine Vrhovni Savet je formiran i u Francuskoj, a prvi Suvereni Grand Komander je bio upravo Markiz Gras-Tili. Vrhovni Savet je 1805. formiran u Italiji, 1809. u Španiji i 1817. u Belgiji.

Marquis de Grasse Tilly

Današnji Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred je nastao daljim razvojem i preplitanjem različitih obreda toga vremena. Zasluge za njegovo uobličavanje kao jedinstvene celine iz jednog pomalo haotičnog mnoštva rituala i rukopisa velikim delom se mogu pripisati Albertu Pajku (Albert Pike, 1809-1891), Suverenom Grand Komanderu Južne Jurisdikcije (SAD) i izuzetnom slobodnozidarskom misliocu. Albert Pajk je bio Suvereni Grand Komander Južne Jurisdikcije pune 32 godine.

1912. godine je uspostavljen Vrhovni Savet Kraljevine Srbije, u Dolini Beograda, a po Patentu Vrhovnog Saveta Grčke. Prvi Grand Komander Vrhovnog Saveta Kraljevine Srbije bio je uvaženi brat Đorđe Vajfert. Nastavljač tradicije Vrhovnog Saveta Kraljevine Srbije, danas u Republici Srbiji, je Vrhovni Savet 33º Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Reda Srbije.

U okviru Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda, potpuni autoritet nad prva tri simbolička stepena (Učenik, Pomoćnik, Majstor) ima Velika Loža, dok autoritet nad ložama koje rade na višim stepenima ima Vrhovni Savet. U organizacionom smislu oni čine dve suverene i nezavisne celine, ali u duhovnom i filozofskom smislu oni predstavljaju jedinstvo, koje deli zajednički cilj: unapređivanje i negovanje etičkih vrednosti, kao istinske misije Slobodnog zidarstva.

Veoma je važno naglasiti još jednu stvar: nijedan obred, pa ni Škotski, ne može jednog čoveka učiniti većim masonom nego što ga čini pripadnost simboličkoj, Plavoj loži. Stepeni Škotskog Obreda su samo numerički veći od prvog, drugog i trećeg stepena, ali ni u kom slučaju nisu od njih važniji. Najveći autoritet i mislilac Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda – Albert Pajk je rekao: “Sada je možda kasno da promenimo terminologiju koja je postala opšteprihvaćena, ali ne treba da učinimo grešku i pomislimo da je mason 33º po bilo čemu viši od majstora masona, a posebno od starešine lože. Svi mi koji smo u Bratstvu treba da pokažemo svojim rečima i delima da je Veliki Majstor u okviru svoje Obedijencije i svojih nadležnosti najviši oficir i najveći autoritet koji je svet ikada video, i koji će videti.”

Albert Pike

Da zaključimo: Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred je specifično alegorijsko putovanje u dramskoj formi, pohod u ličnom razvoju, koji kroz trideset tri stepena prenosi važne moralne i duhovne pouke, i jedan od dva ogranka Masonerije (pored Rituala Jorka) u kome majstor mason može da povećava i usavršava znanja koja je stekao u prva tri stepena. Na osnovu ove činjenice, posvećenoj, odanoj, vrednoj i ambicioznoj braći možemo samo uputiti poruku: Putovanje se nastavlja…

Beleška o Škotskom Obredu, Drevnom i Prihvaćenom

Ritual (lat. rituale) – jest vrhovni oblik izvođenja različitih obreda i ceremonija. Ritual, obično u obliku knjige, predstavlja celinu propisanog govora i postupaka, koji se, povremeno, ponavljaju na isti način.

Ti fizički elementi putovanja u kolektivno ili individualno nesvesno, podsvesno ili nadsvesno, izvode se, u suštini, intuitivno, ne bi li se ljudi povezali sa onim što je sveto, ne bi li pomerili svoju uobičajenu, svakodnevnu svesnost, prema duhovnom kraljevstvu.

U književnom smislu, ritual je drama; podvrsta – religiozna drama.

Neki od najranijih čovekovih rituala jesu Obredi Prolaska. U profanom životu, to su npr. rođenje, punoletstvo, stupanje u brak ili smrt. Obredi Prolaska se u Slobodnom Zidarstvu, kao i u svim drugim Školama Misterija, zovu Obredi Inicijacije, ili Obredi Uzdizanja; jer označavaju početak novog stupnja u životu pojedinca.

Tokom istorije Slobodnog Zidarstva, postojali su mnogi Rituali, međusobno slični ili pak različiti. No svi oni imaju istu zajedničku osnovu. Svi oni imaju prva tri Stepena – Stepen Učenika, Stepen Pomoćnika i Stepen Majstora – tri Stepena osnovnog, Zanatskog, Simboličnog Slobodnog Zidarstva.

U prvoj polovini 18.veka, francuski masoni počeli su reč "ritual" da koriste kao termin kojim se definiše i grupa Stepenova koji su pod zajedničkom Vlasti, odnosno upravom, u krajnjem, pod zajedničkom administracijom.

Danas je, u svetu, u ogromnoj većini, u upotrebi osam Rituala. To su:

– Škotski Obred, Drevni i Prihvaćeni - ima 33 Stepena (upotrebljava se u većem delu Evrope i u Južnoj Americi);
– Obred Jorka - ima 13 Stepenova (uglavnom u S.A.D.)
– Škotski Prečišćeni (Unapređeni) Obred - ima 8 Stepenova
– Šrederov Obred - ima 3 Stepena (uglavnom u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, te u Srbiji (Reg.Velika Loža), C.Gori, Hrvatskoj i Sloveniji;
– Francuski Obred - ima 7 Stepenova (uglavnom u Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj);
– Obred Memfis-Misraim - ima 96 Stepeni (sedište mu je u Francuskoj, sa brojnim Ložama širom sveta);
– Švedski Obred - ima 11 Stepenova (uglavnom u Skandinaviji i u Nemačkoj), i
– Obred Emulacije - ima 3 Stepena (uglavnom u Engleskoj, Australiji i Kanadi)

Ono što je važno znati, jeste da svi stepenovi preko Trećeg Stepena – Stepena Majstora, ma kako oni bili organizovani, u grupama ili kao samostalni, jesu samo Ogranci, Pobočne Grane, pobočni sistemi koji su kasnije nastali, jesu samo ogranci Slobodnog Zidarstva.

Škotski Obred, Drevni (i) Prihvaćeni, danas je jedan od najrasprostranjenijih Pobočnih Grana, tj. Ogranaka Slobodnog Zidarstva.

U njegovoj istoriji bilo je prvo 7 Stepenova, zatim 25, pa 32 i, na kraju, 33 Stepena. Istraživači ovog Obreda, sve do danas, ne mogu sa sigurnošću da odgovore na pitanje o njegovom početku. Ono što se pouzdano zna jeste da se prvi put pominje u starim francuskim zapisima iz 1760.g, kad ima 25 Stepenova. Veliki broj masonskih V.L. održavao je Obred jednog ili više od tih Stepenova, ali tek kad je V.L.Francuske, zajedno sa Savetom Vitezova Istoka, poslala Stefana Morena na Karipska Ostrva, počeo je pravi razvoj Škotskog Reda.

Naime, u drugoj polovini 17.veka, usled razdora sukobljenih dinastija koji se završio pobedom engleske dinastije, mnogi Škoti prebegli su u Francusku, gde su bili veoma aktivni u širenju Slobodnog Zidarstva. 1740.g, u Bordou, počinje sa Radom škotska Loža "Savršena Harmonija".

1761.g, masonsko rukovodstvo Francuske poverilo je pravo Stefanu Morenu (Stephen Morin), da iz Bordoa prenese "napredne stepene" u S.A.D. Dve godine potom, 1763.g, Stefan Moren je osnovao ove Stepenove u, kako su tada zvalo, Zapadnim Indijama (arhipelag između Velikih i Malih Antila i Bahama).

Četiri godine potom, 1767.g, Henri Endrju Frenklin, kojeg je Moren imenovao za svog zamenika, stvara Ložu Usavršavanja u Olbaniju, u državi Njujork. Drugi Morenovi zamenici, osnovali su mnoge druge masonske grupe u S.A.D, uzdižući njihove članove u Visoke Stepene.

Tokom sledećih 15 godina, do pred kraj 18.veka, dodavani su i ostali stepeni, sve dok Obred nije dobio današnju strukturu od 33 Stepena.

Da bi okončali naizmerni haos škotskih stepena 18.veka, uzevši po prvi put za moto danas poznatu krilaticu Š.O.D.P: "Ordo ab chaos" – "Red iz haosa" – u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, 24.juna 1801.g. osnovan je prvi Vrhovni Savet Š.O.D.P, kako bi organizovao i kontrolisao aktivnost masonskih grupa koje su upotrebljavale taj Ritual. Tada je nastao današnji oblik Š.O.D.P.

Taj Vrhovni Savet postao je potom Vrhovni Savet za Južnu jurisdikciju S.A.D, poznat kao "Matični Vrhovni Savet sveta". Dvanaest godina kasnije, 1813.g, osnovan je i Vrhovni Savet Severne jurisdikcije S.A.D, u Leksingtonu, Masačusets. Sedište Južne jurisdikcije preseljeno je potom u glavni grad, Vašington, i pokriva 35 država S.A.D; ostale države pokriva Severna jurisdikcija.

Danas, u raznim državama sveta, postoji više od 40 nezavisnih Vrhovnih Saveta Š.O.D.P, koji rukovode grupama Stepenova tog Obreda.

Vrativši se iz Amerike, Š.O.D.P. obišao je ceo svet, i danas predstavlja samu kičmu Reda Slobodnih Zidara. Njegovu osnovnu osobinu predstavlja to što ima 33 Stepena, koji, iako svaki Stepen ima svoj određen naziv, rade sjedinjeni u različitim grupama Stepenova, koje se još zovu i Tela, ili Radionice.

I u Š.O.D.P. osnovu svega čine Zanatske ili Simbolične Lože, od 1. do 3. Stepena (koje su pod kontrolom Velikih Loža, ili Saveta Reda - kao u V.O.F.).

Ostali stepeni, od 4. do 33, grupisani su u tela, ili Radionice, pod kontrolom Vrhovnih Saveta.

To su Stepenovi grupisani u:
- Ložu Usavršavanja – od 4. do 14. Stepena;
- Kapitel Ružinog Krsta – od 14. do 18. Stepena;
- Areopag ili Filozofsku Radionicu – od 19. do 30. Stepena (u Južnoj Jurisdikciji S.A.D, telo koje dodeljuje Stepene od 19. do 30. zove se Veće Kadoša.
- Tribunali ili Sudovi, koji kontrolišu 31.stepen;
- Konzistorijum (Duhovni Sud) upravlja 32. stepenom (a Radi i na 31.);
- Vrhovni Savet rukovodi 33. Stepenom, koji je počasni stepen.

Sva ta tela ili Radionice, administrativno su grupisana u tzv. Doline. Svaka Dolina (npr. Dolina Beograd), i koja se, dakle, sastoji od Lože Usavršavanja, Kapitela Ružinog Krsta, Veća Kadoša i Konzistorijuma, pod upravom je Vrhovnog Saveta, a koji je i osnovao tu Dolinu.

U većini evropskih jurisdikcija Š.O.D.P, potrebno je 5 do 10 godina da bi se stiglo do 18.stepena – Viteza Ružinog Krsta. Većina Braće ostaje na tom stepenu, i samo najposvećeniji idu dalje.

Međutim, u obe jurisdikcije S.A.D, stepenovi od 4. do 32. obično se daju tokom samo jedne godine; štaviše, zahteva se da svi Stepenovi, od 4. do 32, u svakoj Dolini budu predati u roku od najviše 5 godina.

Još jednom: svi stepenovi preko 3. stepena – stepena Majstora, ma kako bili organizovani, jesu samo pobočni delovi, Ogranci Slobodnog Zidarstva.

Dakle, u Š.O.D.P, stepene od 4. do 33, treba shvatiti samo kao "proširenje" Trećeg Stepena - Stepena Majstora. Bez osnovne, Zanatske ili Simbolične Lože, Lože od 1. do 3. Stepena – tzv. "viši" stepenovi ne postoje! Loža od 1. do 3. stepena jedini je temelj celokupnog Slobodnog Zidarstva, a njen pak temelj jeste Stepen Majstora!

Npr. ako neki Brat, iz bilo kog razloga, izgubi svoje članstvo u svojoj osnovnoj, Simboličkoj Loži, na Trećem Stepenu, automatski gubi svoje članstvo i u telima koja upravljaju "višim" stepenima, makar bio i 33. stepen. To znači da je Stepen Majstora ne samo nužan predsulov postojanja Slobodnog Zidarstva, već i da je, samim tim, to najvažniji stepen, važniji od 32. ili 33. Stepena.

Š.O.D.P jest jedna Škola instrukcija; on interpretira slobodnozidarske simbole i alegorije u svetlu istorije i filozofije, koristeći iskustva proroka i mudraca svih religija, i svih škola Spoznaje.

Značenje simbolizma i filozofije Š.O.D.P, najbolje je predstavljeno u "Osnovnim principima", usvojenim na "Međunarodnom kongresu Vrhovnih Saveta", 1875.g:

"Da bi podigla čoveka u njegovim sopstvenim očima, da bi ga učinila vrednim njegove misije na zemlji, Slobodno Zidarstvo uspostavlja princip koji je Vrhovni Stvoritelj dao čoveku kao njegovu najvredniju stvar, po imenu – Sloboda; Sloboda, koja je nasleđe čovekovo, izvor časti i plemenitosti, zrak je iz Visina, koji nijedna moć nema pravo da ugasi ili zatre."

ČPP: Šta je Slobodno zidarstvo?

Logo Regularne Velike Lože Srbije

Koji su ciljevi našeg bratstva?
Masoni predstavljaju udruženje koje okuplja milione, širom sveta bratski povezanih ljudi, svih nacija, veroispovesti, političkih ubeđenja, iz svih društvenih slojeva. Oni svojim ritualnim radom žele da dostignu duhovnu visinu koja bi ih približila moralnoj savršenosti. Njihovi glavni zadaci su negovanje ljubavi prema bližnjem, širenje tolerancije i dobročinstvo.

Šta znače ritualni radovi?
Masonski rituali i simboli potiču iz običaja drevnih graditelja i kamenorezaca. Rituali se sastoje od verbalnih i neverbalnih obraćanja Braći u ložama kojima se priprema put ka duhovnim visinama. Mi naše lože smatramo slobodnim prostorom u kome svaki član - Brat, može sebe da u potpunosti ostvari, ne obazirući se na delovanje spoljašnje sredine.

Kada govorimo o moralnom usavršavanju, kao glavnom cilju, šta to konkretno znači?
Moralne vrednosti i ubeđenja koje Masoni pokušavaju da pobude i ojačaju među svojim članovima, neposredno su okrenuti bližnjima i polaze od toga da društvo može postati pravednije i humanije ukoliko su i njegovi pojedinci takvi i ako to pokazuju svojim ličnim primerom i uticajem.

Mogu li se ove moralne vrednosti i ubeđenja bliže i sadržajnije objasniti?
Njihov sadržaj se na najkraći način može objasniti: Verom u Velikog Arhitektu Svih Svetova - kao savršeno moralno biće i verom u sve vrednosti koje iz toga proističu, ubeđenjem u ispravnost demokratsko - pluralističkog, odbacivanjem svega što je dogmatsko i totalitarno.

Šta pri tom podrazumevate pod Velikim Arhitektom svih svetova?
Veliki Arhitekta Svih Svetova je naš Veliki Majstor. Sva naša učenja i način rada zasnivaju se na veri u Vrhovnog Tvorca, u njegovu savršenost i bez te vere u njegove moralne zakone, oni bi bili potpuno nedelotvorni. Sve naše težnje usmerene su ka približavanju i pojedinaca i društva u celini ovom idealu.
Mi nismo religiozno udruženje i to ne želimo biti. Za nas nije važno kojoj veri Brat pripada. Naš put ne vodi kroz dogme, versko izjašnjavanje i katehizme jer, upravljanje sakramentima je stvar crkava. Naš put je okrenut otkrivanju svetlosti istine i tu dogmama nije mesto. Slobodno zidarstvo nije zamena za veru ili crkvu.

Koje predstave vezujete za pojmove demokratsko - pluralističko i neideološko?
Pod demokratsko - pluralističkim podrazumevamo zalaganje za slobodu i socijalnu pravdu, za građansku hrabrost, za izgradnju i očuvanje vrednosti pravne države u kojoj su ljudska prava čvrsto propisana ustavom i zakonima i u kojoj se oni striktno primenjuju i tako sprečavaju svaku zloupotrebu. Demokratski i pluralistički poredak je onaj, u kome je postojanje razlika među ljudima i grupama u potpunosti racionalizovano i prihvaćeno kao realnost. Demokratija verifikuje tu realnost - prisustvo protivurečnosti i konflikata zasnovanih na tim razlikama. Njena je uloga da te razlike smanji, da protivurečnosti i konflikte reši mirno, na najhumaniji način, da društvo dovede u sklad i harmoniju, načini ga blagotvornim i efikasnim za svakog pojedinca. Zato ovaj pojam za nas znači - obavezu prema humanosti, toleranciji i aktivan rad na tom planu.

Vaše udruženje se najčešće označava kao bratstvo. Kako se ono odnosi prema jednakosti?
Misao o bratstvu svih ljudi, njihovom međusobnom razumevanju i toleranciji, stoji u središtu masonerije. Kod nas su svi ljudi, bez obzira na profesiju i poreklo, jednaki. Niko ne stiče prednost zahvaljujući svom društvenom statusu ili rangu, svojim materijalnim mogućnostima ili obrazovanju. U komunikaciji među nama obraćamo se jedni drugima sa - Brate. Ipak, ova jednakost razlikuje se od lažne jednakosti totalitarnih sistema u kojima se ona zasniva na silom nametnutim dogmama.
Jednakost u našem bratstvu zasnovana je na ljubavi prema bližnjima, humanosti, na toleranciji i na svesti o jednom i zajedničkom Tvorcu, Velikom Arhitekti Svih Svetova.

Masonerija potiče iz davnina. Da li je ikada u istoriji uspelo, masonske ideje pretočiti u stvarnost?
Slobodnozidarske ideje i stremljenja postoje od nastanka sveta i stoga često kažemo da je masonerija nastala u trenutku kada je prvi čovek zakoračio zemljom. Zato, masonerija, u raznim formama svoga postojanja, ima veoma dugu istoriju.
Neko će reći da i pored toga, ovim svetom vladaju nasilje, nepravda i nesloboda i da smo daleko od ostvarenja sopstvenih ideala. Ipak, u istoriji masonerije ima mnogo primera delovanja naše Braće koja su svojim trudom doprinela veoma krupnim pomacima društva ka tim visoko postavljenim ljudskim idealima.
Fridrih II od Prusije, načinio je na prostoru na kojem je vladao, prvu pravnu državu u modernoj istoriji. Iskorenio je mučenje i božje sudove kao sredstvo za otkrivanje istine. Uveo je slobodu veroispovesti i slobodu savesti. Time je bitno doprineo izgradnji stavova tolerancije.
Ustav SAD, povezivanjem sa ljudskim pravima i uklanjanjem primene sile - delo je američkih, francuskih i nemačkih Masona. Navešćemo imena Džordža Vašingtona, Bendžamina Frenklina, Markiza de Lafajeta, samo kao njihove predstavnike. Ogromna većina potpisnika američke Dekleracije o nazavisnosti bili su Masoni. Ovi temeljni zakoni dospeli su preko Francuske revolucije, čiji su nosioci takođe bili masoni, do ustava i zakona svih slobodnih i demokratskih država. Postali su temelji bez kojih se današnji svet ne može ni zamisliti.
Dela reformatora - prosvetitelja i enciklopedista, masona, uključujući tu i naše - Vuka Karadžića, Dositeja i Njegoša, i danas svelte svojim primerom, utičući još uvek na poboljšanje i napredak društva.
Borci za slobodu - Simon Bolivar, Lajoš Košut, Đuzepe Garibaldi, Riga od Fere, Janko Katić, Petar Ičko, Aleksa Nenadović i mnogi drugi bili su Masoni.
Bratstvu su pripadale i veličine duhovnog života - Mocart, Gete, Puškin, Tolstoj, Lesing, Fihte, Hajdn, Sibelius, Stevan Mokranjac, Ivo Andrić i mnogi drugi.

Kako je danas moguće ostvariti ovakve ideje?
I pored toga što se sa ostvarenjem ljudskih prava, kroz ustave i zakone, daleko odmaklo, borba protiv netolerancije, protiv svake primene sile, protiv nepoštovanja ljudskog dostojanstva, protiv verske, nacionalne i rasne mržnje - nije završena. To je borba koja nikada neće prestati.
Masoni se mogu naći među državnicima, poslanicima, sindikalistima, ekonomistima, u umetničkim i religioznim sferama, među naučnicima u oblasti duha i materije. Svako pojedinačno i bez obzira na svoj položaj i status u društvu, u okviru svojih moći, doprinosi promenama koje vode izgradnji humanijeg i boljeg sveta.

U čemu se onda sastoji rad u loži?
Pod radom, mi podrazumevamo naše skupove u prostoru koji simbolički označavamo kao Hram. Ovi radovi se međusobno razlikuju, shodno sadržaju i nivou spoznaje, odnosno, shodno stepenu. Ti stepeni, prema tradiciji i običajima drevnih graditelja i kamenorezaca, nazivaju se učenički, pomoćnički i majstorski. Kroz njih su, Braća - slobodni ljudi na dobrom glasu, u stalnom traganju. Na tim radovima masoni svaki put polaze i prolaze putem samospoznaje i samorazumevanja.

Da li, osim ovoga, postoje i druge forme praktičnog rada u ložama?
Iz samog principa - bratske ljubavi prema bližnjima, proizilazi osnova za dobročinstvo. U našim ložama sakupljaju se prilozi za dobrotvorno delovanje i skoro svaka loža je ujedno i patron nekog humanitarnog društva, a ona su okrenuta materijalno ugroženim i siromašnim, ka stipendiranju i obrazovanju nadarenih, ka međusobnom pomaganju i pomoći porodicama ugrožene i preminule Braće. Ipak, osim materijalne pomoći, još je važnija duhovna pomoć i briga za bližnje. Takav rad zahteva puno strpljanja i ljubavi. Mi imamo i vremena i ljubavi za takve svrhe.

Veoma se često priča o masonskoj tajni. Šta se pod tim podrazumeva?
Masonska tajna nije materijalne prirode i predstavlja oživljenu vrlinu. Ona se može samo doživeti, naslutiti, može se i vežbati, ali se ne može naučiti ili preneti onima koji za to nisu spremni i koji punim srcem ne učestvuju u doživljaju ritualnog rada. Sadržaj masonske tajne nije moguće fiksirati jer je saznanje o ljudskom biću uvek u toku večno prolazeće reke.

Ako masonerija nije tajno udruženje, zašto se od njenih članova traži obaveza ćutanja?
U vreme postojanja drevnih udruženja graditelja i klesalaca kamena, u srednjem veku, poznavanje znakova i lozinki bilo je strogo čuvana tajna. Za ove vredne ljude, od kojih većina nije vladala čitanjem i pisanjem, od ovih znakova zavisili su posao i plata.
Danas ova znanja imaju samo simbolički značaj. Obaveza je svakog Masona da ove simbole i znake čuva kao tajnu. Ona sada ima pedagoški značaj - kao vežba za ćutljivost i samokontrolu. Umetnost ćutanja, izgubljena u našem vremenu, podstiče konteplativnost i obnavlja sposobnost slušanja. Ona je deo usavršavanja i bez nje nema poverenja.

Da li je doživljaj bratstva, kao osnovni razlog dovoljan? Ne oslanja li se time pojedinac u loži samo na pripadnike jedne grupe?
Od nastanka masonerije, milioni braće širom sveta, čuvali su tajnu kao najvrednije blago i prenosili je dalje sa jedne, na drugu generaciju. To, pojedinačno otkrivanje nekog drugog, boljeg Ja u sebi, predstavljanje tog svog boljeg Ja nekom ko drugačije misli, ali ulaže isti trud, proizilazi iz poverenja, osećaja bratstva i tolerancije, ali vodi i njihovom produbljivanju i učvršćivanju. To ipak, ne znači jednostavno oslanjanje na jedno udruženje ljudi. Zajednički doživljaj, to je ono što nas drži zajedno, što nas čini braćom i to jeste naša tajna.

Kakav je odnos masonerije prema državi?
Odnos svih masonskih loža prema državi regulisan je i danas - prvim engleskim masonskim zakonom iz 1723. godine - Starim dužnostima.
Tu stoji: Mason je mirni građanin jedne države, gde god živeo i radio. On se nikada neće uključiti u ustanak ili zaveru protiv mira nacije.
Sve Velike Lože u svetu, tako i naša, registrovane su kod odgovornih državnih organa i njima se dostavljaju naši pravilnici. Nije uobičajeno da se ovim organima dostavljaju i liste članova.

Ako su masoni obavezni da budu mirni građani države u kojoj žive, kako to da su neki od njih bili predvodnici revolucija i borbi za slobodu?
Svaki Mason, kao pojedinac, nalazi se na mestu koji mu je odredio život. Mnogi od njih su politički aktivni i delaju na osnovu svojih ubeđjenja i svoje savesti. O ovakvom delovanju svojih članova, Loža ne sme zauzimati stavove i ne sme se mešati u političke razmirice. Ona o tome ćuti.
Ni jedan Mason ne može biti ovlašćen da u ime svoje Lože ili u ime Velike Lože iznosi stavove ili dekleracije ove vrste. Samo ona loža, koja je nezavisna od partijskih i drugih interesnih grupa, može biti mesto bratskog okupljanja ljudi iz svih društvenih grupa.
I pored toga - svi totalitarni režimi - zabranjivali su rad slobodnih zidara, proganjali ih i ubijali, bojeći se osnovne duhovne poruke koje Slobodno zidarstvo nosi u sebi - sloboda čoveka, humanost, tolerancija i dobročinstvo.

Kako se može postati Mason?
Ne postaje se Slobodni zidar samo ulaskom u ložu! Masonerija je životni stav koji se može dostići posle mnogo uloženog truda i napora, a i tada se mora svakodnevno dokazivati. Ima među ljudima onih koji, po svom životnom stavu, Masoni već jesu i dalje se nadgrađuju, onih koji to postaju i dalje se razvijaju i onih koji to nikada neće biti. Prijemom u ložu postaje se članom i to jeste samo spoljašni uslov za postanak Masona. U loži - masoni se, u potrazi za svetlom, ne mogu zadovoljiti onim što imaju i što jesu. Oni svojom verom i nadom streme dalje - ka usavršavanju sebe i sveta oko sebe, grade se svakodnevnim radom i mi to nazivamo radom na neobrađenom kamenu.

Kakva se materijalna korist može očekivati od članstva u bratstvu?
Nikakva!

Kakve se duhovne koristi mogu steći u masonskoj loži?
Loža nudi svojim članovima ostvarenje duhovno ispunjenog života. Ona bratskom ljubavlju, poverenjem i tolerancijom povezuje milione ljudi širom sveta i na svim delovima zemaljske kugle. Loža pruža mogućnost da se u njoj prepozna poredak prava i idealni red, duhovni sklad koji se kroz misli i akcije, pretvara u poredak slobode i pravde, harmoniju bratstva, lepote i ljubavi.

Zašto dajete ovakve informacije?
Da bi smo vam dali mogućnost da se informišete o slobodnom zidarstvu. Mi ne pozivamo na učlanjenje. Tako se ne postaje Mason.
Mi mislimo da je naša dužnost, da u vreme dezorijentacije i nestanka duhovnih vrednosti, u vreme dubokog moralnog pada, ukažemo na jedan duhovni stav u čiju smo ispravnost duboko ubeđeni. Nekada su ljudi imali cilj, ali nisu prepoznavali put. Danas se nude mnogobrojni putevi, ali više niko ne zna šta je cilj.
Mi imamo i jedno i drugo: Naš put je istovremeno i naš cilj. Naš napor da se približimo savršenom - čoveku sa dobrim mislima, dobrim rečima i dobrim delom - shvatamo kao već ostvareno delo.
Naš Brat Gete rekao je u Faustu - "Onome koji je stremeo, njemu donosimo spasenje."

Osnovna načela iz Konstitucije Regularne Velike Lože Srbije

1. Slobodno zidarstvo je Bratstvo čiji je tradicionalni temelj vera u Boga, Velikog Neimara Svih Svetova. Bratstvo prihvata Osnovna načela i Drevne dužnosti iz 1723. godine.
2. Bratstvo Slobodnih zidara u svoje redove prima muškarce, slobodne ljude na dobrom glasu, ponesene željom da neguju vrline i moral u društvu i da teže ljudskom savršenstvu. Oni prihvataju svoje slobodnozidarske obaveze zakletvom na otvorenoj Knjizi Svetog Zakona.
3. Slobodni zidari, bez obzira na zvanje i profesiju, na materijalni status i položaj, na versku, nacionalnu ili političku pripadnost, uvažavaju se i susreću kao Braća, a Bratstvo smatraju savezom u kome streme ka humanijem stanju duha. Negovanjem morala svojih članova, Slobodno zidarstvo je usmereno na usavršavanje celog Čovečanstva.
4. Rad u Bratstvu je zasnovan na ljubavi, istini, pravičnosti i čovečnosti. Ove vrline Bratstvo prenosi i u profano društvo primernim radom na svemu što je dobro, lepo i korisno, kako za pojedince tako i za celinu, vaspitnim negovanjem osećanja humanosti prema bližnjima i primernim ličnim i porodičnim životom.
5. Bratstvo se zalaže za čistotu savesti i slobodu misli. Slobodni zidari neguju toleranciju, razumevanje i humanitet.
6. Slobodni zidari su dužni da, sa časnim namerama, pruže jedni drugima pomoć i bratsku zaštitu. Oni u svim prilikama teže očuvanju mira i ravnoteže koji su neophodni za savršeno vladanje sobom.
7. Slobodni zidari se, van profanog sveta, okupljaju u Ložama u kojima su uvek izložene tri Velike Svetlosti: Knjiga Svetog Zakona, Ugaonik i Šestar, da u njima marljivo i predano rade prema ritualima, u skladu sa Konstitucijom i ostalim odredbama Slobodnog zidarstva.
8. Bratstvo toleriše različita verska i politička ubeđenja, ali ne stvara ni verske ni političke zajednice i ne obavlja verski ili crkveni obred. Bratstvo, kao institucija, ne raspravlja i ne izjašnjava se o verskim i političkim pitanjima niti učestvuje u političkom životu. Lično opredeljenje izvan Loža je slobodno.
9. Slobodni zidari neguju ljubav prema svojoj otadžbini - verni su joj i odani. Za svoju dužnost smatraju odbranu njene slobode i samostalnosti, i zalažu se za red i mir. Učestvujući u javnim poslovima oni su dužni da se rukovode etičkim principima Slobodnog zidarstva. Radeći na ovaj način, oni doprinose sreći i blagostanju celog Čovečanstva.
10. Načela, ciljevi i istorija Slobodnog zidarstva nisu tajna. Postojeći unutrašnji obredi i utvrđeni znakovi za raspoznavanje jesu tajna.
11. Obaveza je svakog Slobodnog zidara da je odan svojoj Loži, da čuva njenu neprikosnovenost od svakog ko ne pripada Bratstvu, da brani interese Slobodnog zidarstva i da u profanim krugovima ne raspravlja o unutrašnjim pitanjima Slobodnog zidarstva.
12. Svaki Slobodni zidar može da istupi iz Bratstva. Njegovo istupanje mora biti u skladu sa propisima.

Šta znači biti Mason ?
Ovo pitanje nije iznenađujuće.
Iako su Masoni (Slobodni zidari) pripadnici najvećeg i najstarijeg bratstva na svetu, iako mnogi među njima imaju očeve, dedove ili rođake koji su takođe bili Masoni, mnogo je ljudi koji i dalje nisu sasvim sigurni šta znači biti Mason? Odgovor je jednostavan...
Mason (ili Slobodni zidar) pripadnik je bratstva poznatog kao Masonstvo (ili Slobodno zidarstvo). Bratstvo predstavlja skupinu muškaraca koji su se udružili zato što:

• Postoji nešto što oni žele da učine u svetu.
• Postoji nešto što oni žele da učine "u sebi samima".
• Uživaju u društvu onih osoba koje vole i poštuju.

Mason je čovek koji je odlučio da se oseća dobro u odnosu prema samom sebi i drugima. Brine se o prošlosti kao i budućnosti i čini što može, i sam i sa drugima, kako bi učinio da budućnost bude dobro mesto za svakoga.

Regularnost Masonskih Loža
Od prvih dana nastanka moderne ili spekulativne masonerije javila su se pitanja o regularnosti odnosno neregularnosti masonskih loža kao i o njihovom međusobnom priznavanju odnosno nepriznavanju. Iako su odgovori dati još pre tri veka, redovno ima pokušaja da se Osnovna načela Bratstva izmene i da im se dodeli neko drugo tumačenje. Slobodni zidar ili mason nije zaštićen naziv (brand name) te i ne začuđuju želje raznih organizacija, u kojima članovi muški ili ženski opasuju kecelje, da ponesu ovo časno ime.
Uostalom, šta čini jednog masona regularnim?
Na osnovu Starih dužnosti i masonske tradicije, nameće se nedvosmislen odgovor:

• Regularan mason je onaj koji radi u radionici (loži) koja je osnovana na zakonit, masonski način;
• koji veruje u Boga, koga slavi i poštuje pod imenom Veliki Neimar Svih Svetova (Veliki Arhitekta Univerzuma);
• koji je položio svoje zakletve nad ili pred otvorenom knjigom Svetog zakona;
• koji je član lože koju čine isključivo muškarci i koji ne održava nikakve masonske kontakte sa ložama koje primaju i žene ili su sastavljene samo od žena.
• Regularni mason je član lože koja radi pod zaštitom Velike lože koja je jedina suverena velika masonska vlast na teritoriji te zemlje, nezavisna i samoupravna organizacija sa isključivim i neospornim autoritetom nad simboličkim učenjima i stepenima (Učenik, Pomoćnik, Majstor) i ne dozvoljava ni jednoj drugoj velikoj masonskoj vlasti simboličkih stepena ili vrhovnim savetima, veliku masonsku vlast nad ložama koje rade pod njenom zaštitom.
• Tri velika svetla slobodnog zidarstva - Knjiga Svetog zakona, ugaonik i šestar - uvek su otvorena i izložena kada radi Velika loža ili lože pod njenom zaštitom.
• Regularni mason nikada ne govori o politici i religiji u svojoj radionici i uvek prihvata, poštuje i pridržava se Starih dužnosti i Osnovnih načela slobodnog zidarstva u svom radu

Sigurno da još mnogo toga čini jednog masona regularnim, ali navedeni principi su ključni kamen svoda i predstavljaju osnovu Bratstva. Ne pridržavanje ili isključivanje samo jednog od pomenutih principa, vodi ka neregularnosti masona, ložu odnosno Veliku ložu.
Kao što je i pomenuto, mason nije zaštićeno ime. Bilo bi mnogo lakše da su svi koji se nisu u potpunosti slagali sa Osnovnim načelima reda, odlučili da svojim organizacijama daju neko drugo ime, podcrtavajući na taj način svoju svojebitnost. Na žalost, ideja Slobodnog zidarstva po svoj prilici je predstavljala preveliki izazov, tako da vekovima traju diskusije i pokušaji da se neregularna masonerija predstavi kao regularna.

Mocart i masonska muzika

Sedamnesti i osamnaesti vek je bio vek velikih stvaralaštva u različitim oblastima umetnosti. Počeo je karakterističnom Holandskom školom slikarstva koju su predvodili Rembrant i Vermer. U isto vreme stvaraju francuski umetnici Pusin i Lebrun, arhitekta Kristofer Vren, pisci Molijer, Rasin, Milton, Šekspir i Bekon. Tada su se pojavili i znameniti kompozitori Koreli, Vivaldi, Skarlati, Pahibel, Albinoni, Hendel, pesnici Gete i Barns, filozofi Kant, Volter, Ruso i Didro. Ta sjajna era završava se muzičarima kao što su Glik, Hajdn, Mocart, Bokerini, Betoven i Šubert.

I danas slušamo u to vreme komponovane sonate, ronda, svite, fuge, koncerte, opere i umetničke improvizacije koje su varirale izmedju solo instrumenata. Bio je to period enormnog umetničkog nadahnuća sa varijacijama kompozicija i virtuoznog izvodjenja.

Doprinos razvoju Masonske filozofije i Rituala u tom dobu dali su mnogi muzičari stvarajući kompozicije za Bratstvo. Jedan od najistaknutijih umetnika bio je Volfgang Amadeus Mocart. Za sedam godina Masonskog života ( od 1784. do svoje smrti 1791.), brat Mocart je darovao Masoneriji muzički poklon izuzetan po virtuoznosti i kreativnosti.

Ko je bio Volfgang Amadeus Mocart? Sin Leopolda Mocarta jednog od najpoznatijih evropskih učitelja muzike. Rodio se 27. januara 1756. godine u Salcburgu, tada glavnom gradu male nezavisne nadbiskupije u Svetom Rimskom Carstvu. Otac ga je od ranih dana, već u četvrtoj godini života, naučio da svira klavir i violinu. U petoj godini Mocart je već stvarao sopstvene kompozicije i otpočeo sa javnim nastupima. Putovao je širom Evrope i nastupao po dvorovima i koncertnim salama. Ceo Mocartov period detinjstva je protekao u putovanjima. U Beč stiže već ovenčan svetskom slavom gde stvara najznačajnija dela.

4. avgusta 1782. godine uprkos protivljenju oca Leopolda ženi se Konstancom sa kojom je imao šestoro dece od kojih je samo dvoje preživelo, sinovi Karl i Franc koji nisu imali svoje potomke. Tako se nažalost ugasila loza Mocartovih.

U pet minuta do jedan sat posle ponoći pod veoma mističnim okolnostima 5. decembra 1791. umro je Volfgang Amadeus Mocart. Masoni su održali pomen u Loži „Sorrows“. Posmrtni govor održao je brat Ignac Alberti član Mocartove Lože koji je inače prvi objavio libreto „Čarobne frule“. Mocart je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Bečkom predgradju Sent Marks na lokalnom groblju bez krsta, spomenika i znaka grobnog mesta. Veliki stvaralac i humanista doživeo je tragičnu sudbinu razoren ljubomorom okoline i najbližih saradnika.

Vratimo se sada Mocartu i njegovom doprinosu Slobodnom Zidarstvu. Masonski Ritual ima dosta detalja sa muzikom. Proces odlaska sa jednog na drugo mesto u Loži uglavnom je propraćen muzikom. Muzika se koristi često kao pratnja pri svečanom ulasku i izlasku iz Lože. U Engleskoj je uobičajeno da se koristi „Oda Zatvaranja“ Lože na kraju Rada. Tako su nastale serije kompozicija za Bratstvo koje su i danas svojom univerzalnošću sastavni deo Masonskih Rituala i Ceremonija. Duh prosvećenja zasijao je kroz Mocartovu muziku.

Mocartova muzika svrstana je u tri kategorije:

• muzika pisana specijalno za Lože
• muzika koja je trebalo da kod publike podstakne razvoj Masonske ideje i treća grupa
• muzika stvorena u druge svrhe koja je kasnije adaptirana da se koristi u Ložama, bilo od njega samog ili od drugih.

Lože su često priređivale dobrotvorne koncerte i Mocart je namenski pisao muziku koja se izvodila baš na tim koncertima.

Plava Loža Masonerije podeljena je u TRI nivoa, na nivo Učenika, nivo Pomoćnika i nivo Majstora. Nivo Pomoćnika je veoma značajan u priči o Mocartovoj Masonskoj muzici, zato što je u tom periodu on stvorio možda svoja najlepša Masonska dela „Gezelenrajze“ za inicijalizaciju njegovog oca Leopolda Mocarta, 16. aprila 1785.godine.

Za razumevanje ovog opusa neophodno je malo znati i o Masonskoj istoriji Stepenovanja Mocartovih, oca i sina, Leopolda i Volfganga. Tajna Masonerije je tajna iskustva istinske ljubavi za čovečanstvo gde pozitivnost nadvišuje čoveka i njegov život, i slavi Boga. To je ostavrenje kako se iz mraka i materijalnog sveta stremi ka svetlosti i duhovnim vrednostima. To je put i tajna koju je Volfgang posvetio svom ocu slaveći ga kroz muziku.

Volfgang Amadeus Mocart je u Masoneriju bio iniciran od Barona Ota Frehera fon Gemingema koga je upoznao u Majnhajmu. Njegovo ime je bilo objavljeno u ložama 5.decembra 1784.godine a primljen je u Učenički Stepen 14.decembra te godine. 7. januara 1785. je uzdignut na Pomoćnički nivo u Loži „Istinska Harmonija“ na zahtev njegove matične Lože – Dobročinstvo. U aprilu iste godine 1785. proizveden je u Majstora. Medjutim još u 11 godini Mocart je komponovao Masonsku poemu „An die Freude“ i poklonio dr. Jozefu Volfu koji ga je lečio od malih boginja. U 16-oj Mocart komponuje ariju na reči ritualne himne „O heliges Band“ a u 17-oj odabran je od Geblera da komponuje muziku za Masonsku dramu „Tamos“,koju je obnovio 1779.godine. Najznačajnije delo Mocartove Masonske muzike je „Čarobna Frula“ koja je imala premijeru 30. septembra 1791.godine. Vreme nastanka ove opere se poklapa sa periodom kada pokret humanizma i prosvetiteljstva odnosi definitivnu pobedu nad tamom srednjeg veka. Najistaknutiji nosioci ovih ideja i svih naprednih shvatanja su upravo Braća Slobodni Zidari a sama opera slovi za izuzetno humanističko delo. U to vreme ulicama Pariza odjekuju reči :“Sloboda, Jednakost, Bratastvo“! Ove reči kao neizostavni deo Masonskog Rituala šalju jasnu poruku svima onima kojima su ideje Slobodnog Zidarstva bliske. Tvorci ovog dela su inspiraciju za svoje likove i radnju crpeli iz stvarnog života prateći sudbinu Masonskog Bratstva na austrijskom tlu za vreme vladavine Carice Marije Terezije.

 Leopold Mocart je bio predložen u sinovljevoj loži 28.marta 1785.godine kao kandidat. Pošto je Leopold razmišljao da napusti Beč njegova incijalizacija je obavljena mnogo brže nego što je to običaj i on je 6. aprila bio primljen na Učenički nivo. Već 16.aprila na predlog Volfganga proizveden je u Pomoćnika, 22. aprila Leopold je dobio Stepen Majstora. Dva dana kasnije obojica su bila pozvana kod Velikog Majstora Ignaca Borna. Volfgang je za tu priliku komponovao novu kantatu K.471. Dan nakon izvodjenja Leopold je otišao u Salcburg. Sin ga više nikada nije video.

Mocartova muzika je bogata varijacijama pa je zato često korišćena u Ložama prilikom Stepenovanja. Masonska Ritualna muzika, muzika pisana i adaptirana za uživanje u Masonskim Obredima i muzika na Masonske teme nije bila samo namenjena Ložama. Priređivani su i dobrotvorni koncerti za širu publiku izvan Masonskog sveta u kojima je sa velikom strašću i zadovoljstvom često učestvovao i sam Mocart. Mnoge od kompozicija Mocart je napisao mnogo pre nego što je pristupio Slobodnom Zidarstvu, ali ona tvrdnja sa početka : ...“da je Mocart svoja najznačajnija i najlepša dela stvorio baš u vreme kada je postao Slobodni Zidar...“ i dalje stoji.

Danas, 250 godina od njegovog rodjenja, ceo svet ga slavi kao najvećeg muzičara i kompozitora a Masoni čuvaju večitu tajnu njegovog doprinosa Bratstvu. Ponovimo još jednom da je „Čarobna frula“ njegovo najznačajnije delo kao i „Masonska pogrebna muzika“ koju je Mocart napisao u znak sećanja na preminulog Brata Masona, vojvodu Georga Agusta od Meklenburga- Strelica u novembru 1785.godine.

„Rekvijem“ pisan na samrtnoj postelji Mocart je ostavio Braći da ga sama dovrše... Nadam se, draga moja Braćo, da će note ljubavi naše „Harmonije“ uspeti dostojno da upotpune makar i jedan akord našeg velikog pretka!

Zapostavljanje ezoterizma u Masoneriji

Fabio Venzi, VM Regularne Velike Lože Italije, rođen 1961. godine u Rimu, sociolog, vrhunski intelektulac, poznavalac Masonerije, Religije i Simbolizma.

Draga Braćo, duše su izgubile svoja krila. Metafora izgubiti krila ima svoje poreklo u Platonovim delima sa ciljem da se ukaže na trenutak ili vreme kada duša gubi korak, kada slabi pokretačka sila koja je pokreće ka nebu, ka uzvišenom i božanskom, i kada jačaju sile koje je usmeravaju ka materijalnom, telesnom i inferiornom.

U Masoneriji se već puno godina razgovara o sekularizaciji, gubljenju veza sa svetim, nihilističkoj i relativističkoj viziji budućnosti, negiranju vrednosti i morala, što su sve karakteristike savremenog društva u kome je čovek svesno odlučio da izgubi krila.

U svetlu ovih postavki, očigledno je da se Masonerija suočava sa velikim opasnostima, i zato želim da vam ukažem na ključno pitanje koje će opredeliti našu budućnost, a to je zapostavljanje ili napuštanje ezoterizma, čemu smo svedoci. (napomena: ezoteričan znači unutrašnji ili tajni. Ezoterija predstavlja tajno učenje, nerazumljivo i zabranjeno za neposvećene, čiji je cilj da posvećene dovede do transcendentalnih, metafizičkih znanja. Samo oni koji su inicirani u tajno društvo ili tajne religijske doktrine i rituale mogu biti upućeni u misterije ezoteričnog učenja).

Masonerija je inicijacijsko društvo za koje je ezoterija od ključne važnosti, i to je ono što je razlikuje od drugih jednostavnih bratskih društava čiji se cilj svodi na uzajamnu solidarnost njihovih članova.
Oni koji misle da ulogu Masonerije treba svesti na uticajnu društvenu grupu koja će se baviti politikom ili ekonomijom prave ozbiljnu grešku, koja bi, ako bi takav način mišljenja u Masoneriji prevladao, predstavljao početak kraja Masonerije, zato što bi u tom slučaju ona izgubila svoju temelju karakteristiku, a to je ezoterizam.

U vremenu u kome je odsustvo etičkih vrednosti evidentno, veoma je važno osloniti se na masonski pojam moralnosti, koji svoje poreklo ima upravo u ezoteričnom i transcendentalnom, i koji može uticati na buđenje čovekove savesti kako bi mogao da oseti prisustvo svetog u svakodnevnom životu i kako bi u tim okvirima mogao da vodi sopstveni život.

Inicijacija je srce ezoterizma, koja počiva na nizu mističnih i ritualnih učenja i postupaka. Ona ima za cilj da usmeri iniciranog ka višem smislu i nivou života, stazom koja vodi kroz njegovu unutrašnjost. Zato želim da istaknem: ako želimo da Masonerija nastavi da živi – apsolutno je neophodan ozbiljan, svestan i brz povratak ezoteriji u našim Masonskim Hramovima.

Ezoterizam je inspiracija duše, a da bi se neko bavio ezoterijom neophodni su napor uma i prisustvo nečeg višeg i uzvišenijeg. Ako toga nema, sve što radimo u okviru naših masonskih rituala nema mnogo smisla, i tu nema ezoterije. Čak i savršeno naučeni i izvedeni ritual bez iskrene posvećenosti Braće, bez sinergije njihovog uma i duha, bez egregora, čini ritual samo naučenim štivom, nekom vrstom mantre, bez razumevanja njegovog značenja. Velika je razlika da li ćemo kao masoni samo formalno biti pripadnici ezoterijskog društva ili ćemo moći da se nazovemo ezoteristima, ljudima koji iskreno i posvećeno tragaju za dubljim smislom.
Dva ključna aspekta ezoterizma su gnosis – znanje, koje se sastoji u neprekidnom istraživanju i stalnim otkrićima, i hermeticizam, kao niz filozofsko-religioznih tumačenja zasnovanih na čitanju znakova i pisanju simbola.

Pitanje koje se postavlja glasi: Da bi čovek postao Slobodni zidar, da li je dovoljno da bude slobodan i moralan čovek? Da li je dovoljno da on veruje u ovu ideju i da mu se ona dopada? Ubeđen sam da nije dovoljno, već da je neophodno da čovek poseduje intuiciju, ambiciju da uči i spoznaje, posebnu naklonost ka duhovnosti, snažnu želju svog intelekta, senzibilnost, predispoziciju duše i ljubav ka znanju. Samo ljubav prema znanju može nas pokrenuti i voditi da istražujemo i razumemo značenja onoga što često ponavljamo bez suštinskog razumevanja.

Najpoznatija definicija Masonerije glasi da je to "poseban sistem moralnosti, uvijen u alegoriju i ilustrovan simbolima". Simboli, koji su toliko zastupljeni u Masoneriji, često su veoma skriveni i tajanstveni, zbog čega je ezoterijsko znanje nedostupno onima koji nisu inicirani. Simboli u Masoneriji predstavljaju tihi i tajnoviti način komunikacije među posvećenicima, i put da se to znanje komunicira, prenosi, deli, unapređuje i izgrađuje među Braćom. Zato je učenje o simbolima, njihovo postepeno upoznavanje i ezoterično tumačenje put za spoznaju i razumevanje Masonerije. Bez poznavanja simbola svaki ritual se svodi na manje ili više uspešnu vežbu iz memorije.

Francuski filozof i intelektualac Rene Guenon, veliki poznavalac simbolizma, koji je živeo krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka vizionarski je predskazao, kako je rekao, “Vladavinu kvantiteta” koji ima tendenciju da svaki fenomen podvrgne merenju. Vreme je potvrdilo njegova predviđanja, i upravo je zato neophodno nastaviti ezoterijski put Masonerije, poslednjeg bastiona protiv stavljanja ljudi u kalup i "masovne proizvodnje ljudi" koji će imati identične poglede i razmišljanja.

Današnji svet je svet bez tačaka oslonca, u kome se tradicija zapostavlja ili ismeva, a individualnost ljudi guši i poništava. U tom vakumu tradicionalnih vrednosti, jedini predstavnik tradicije, koji kao Prometej stoji na vetru je Slobodni zidar, čovek koji brani svoj prostor i svoje vreme, i pravo da upravlja sobom. Filozof Jose Ortega u svom delu "Revolt masa" kaže da se svaka civilizacija suočava sa temeljnom i velikom nesigurnošću i opasnošću, zbog koje su joj potrebni posvećenost i vođstvo, kako ne bi zapala u novi vid varvarizma. Takav napor mogu učiniti samo ljudi koji imaju čvrste vrednosti i koji su spremni da žive u skladu sa dužnostima i obavezama koje su preuzeli.To su ljudi koji su u svim epohama predstavljali duhovnu aristokratiju društava kojima su pripadali. To je uloga koja je u prošlim vremenima, kao i danas, namenjena Slobodnim zidarima.